Zemlja u kojoj se nikad ne umire – Kratak roman albanske autorke napisan na italijanskom jeziku. Sastavljen je od niza kratkih priča koje su naizgled samostalne, ali čine celinu.Roman je objavilo štrik izdavaštvo u okviru edicije „Njena priča je i tvoja priča“

Ove je teška i lepa knjiga.

Smeštena jeu klaustofobičnu Albaniju za vreme vladavine Envera Hodže. Mi o tom represivnom društvu saznajemo samo onoliko koliko to utiče na odrastanje jedne devojčice željne pravde i slobode. Njena je majka lepotica, kurva, a otac politički zatvorenih. U tom društvu devojčica nema gotovo nikakve šanse.

Priče su kratke, jezik jezgrovit, slike koje se nižu su isečci sećanja – snažni, duboki, jezivi. Ornela je od onih autorki koji s malo reči puno mogu da kažu, ona je umetnica neizgovorenog. Kroz kratak roman koji se čita u dahu proćićete kroz jezu koja se talaži u koži devojčice (koja kroz priče menja imena) ali je ista devojčica, ali je različita devojčica. Vešto se igrajući autorka nam daje do znanja da njena priča može da bude priča svake druge devojčice koja odrasta u represijim totalitarizmu, sirotinji i izopštenosti.

Duboko kritikujući komunističke totalitarne režime kroz jednostavnu priču o jednoj devojčici autorka ne ostaje dužna ni kapitalizmu s kojim se kasnije sreće u životu.

Da li je spas u umetnosti?

Knjigu sam kupila intuitivno na Sajmu knjiga prošle godine i nisam pogrešila. Zapravo, predivna je!

Žao mi je što nisam videla da joj je u našoj javnosti poklonjenu pažnje koliko zaslužuje.