„Svitanja su za ljude koji imaju sutra“ Moj prvi književni susret sa Natalija Sknepnek Avramovic u knjizi „To više neću biti ja“odigrao se vrlo silovito, mada ne tako brzo za roman od oko dvesta strana. Naime, više puta sam se vraćala na lepe misli, na dobro zamišljen dijalog, na neku potpuno neočekivanu činjenicu ili na trenutni nagoveštaj nečega što se dešava u stvarnosti. Anita je novinarka koja za tabloid Infotrans pronalazi senzacionalističke vesti uz upadljivu uredničku podršku i nagovor. U međuvremenu preispituje sopstvena osećanja, usamljenost u velikom gradu, uspešno ili neuspešno ostvarene snove iz detinjstva jer „zdrav čovek ima pravo da sanja velike snove, snove izvan puke egzistencije“. Tako nailazi na intrigantnu priču o transrodnoj Lejli, kraljici noćnog života u Beogradu i poznatom licu sa naslovnih strana. Anita istovremeno otkriva da je Lejla osumnjičena za serijska ubistva mlađih muškaraca, ritualno obeležena leptirom ostavljenim na telima žrtava. Spisateljica vešto plete mrežu oko osumnjičene, podjednako vešto nam ukazujući na ubistva u seoskoj sredini za koja niko ni ne zna da se događaju. Kraj je potpuno iznenađenje u stilu velikih trilera i prava poslastica za ljubitelje ovog žanra. Anita je odlično izgrađena glavna junakinja ovog romana – nemilosrdno iskrena prema sebi i drugima, spremna da ostavi bezlični novinarski posao i da se kao eteričan, „nevidljiv“ pripovedač posveti pisanju – jer sve priče zapravo čekaju da nađu „svog pripovedača. Kakvog-takvog, ali svog.“ Nasuprot njoj je Lejla, transrodna osoba koja je u potrazi za svojim identitetom, a sve vreme ima užasan osećaj krivice zbog raspada porodice. Spisateljica s posebnom pažnjom i suptilnošću prati nedoumice i sukobe u umu osobe zarobljene u „pogrešnom“ telu, kao i krst koji nosi zbog neprihvatanja u zajednici. „ To više neću biti ja” je složen i temeljan pogled na temu o kojoj se ne govori mnogo na pravi način, na društvo čije vrednosti propadaju i na neutoljivu glad za tuđom nesrećom i krajem. Volela bih da Anitu vidim u sledećoj pustolovini. Nataliji želim dugu plovidbu spisateljskim morima, tajanstvene snove, kao i novo izdanje ove knjige.

Ova psihodetektivska priča nemilosrdno se igra našim osećanjima, čineći nas u isto vreme i učesnicima istrage i saučesnicima u zločinu: u oba slučaja zahvaljujući pripovedanju koje nas toliko zbližava sa akterima da počinjemo da doživljavamo svet iz njihove perspektive. Izvanredna priča o krivici, preispitivanju i samoprihvatanju. Priča zbog koje se pitamo šta sve znači biti drugačiji, a kako ostati svoj u svetu koji tu različitost osuđuje i kažnjava.